|
Помињање Црне Горе у овом контексту уопште није случајно ни безразложно. Јесте да су разлике бројне и да углавном – сем величине и бројности – све иду у прилог црногорске државности. Али принцип би, плашим се, могао бити исти.
|
|
Као најнапреднија еврорегија, Војводина има револуционарно нови облик власти, који чини изблансирана комбинација изабраних представника мањина и органа збора НВО, које се смењују по тачно утврђеном етничко-мањинско-етичком кључу.
|
|
Посебну забринутост изазива начин на који су чланом 32 Нацрта Статута успостављени покрајински управни окрузи. Они су тако образовани и територијално разграничени да Мађари добијају свој национални округ са седиштем у Суботици.
|
(ПРАВНА АНАЛИЗА НАЦРТА СТАТУТА АП ВОЈВОДИНЕ)
Нацрт Статута АП Војводине недавно се појавио у медијима мимо предвиђене процедуре и од стране неовлашћеног предлагача. |
|
Често цитирана, оспоравана и брањена, одредба члана 102 став 2 Устава од 2006. године гласи: "Народни посланик је слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран".
|
|
|
Уколико се усвоји у предложеном тексту, статут АП Војводине ће створити услове за развој неједнакости, настајање нове политичке заједнице засноване на конститутивности etnos-а и за постепену федерализацију земље.
|
|
Све баш као што је недавно виђено у Црној Гори. У складу с тим ће Војвођане електронски бомбардовати ставовима како ће војвођански проблеми одмах или брзо бити решени када би се Војводина одвојила од Србије и самостално кренула према ЕУ.
|
|
Србија међу уставима
|
|
Нацрт Статута АП Војводине
|
|
Демократска странка Србије
|
|
среда, 01. октобар 2008. |
Аутономна Покрајина Војводина је аутономна територијална заједница основана Уставом Републике Србије, у којој је загарантована уставна равноправност српског народа и свих грађана и етничких заједница који у њој живе. |
|
Једино сасвим политички неписмен човек не зна да грађане, њихову државу и све њене установе представљају њени међународни (дипломатски, конзуларни и привредни) представнички органи у иностранству.
|
|
Коментарисаћу примедбе Венецијанске комисије на 10. члан Устава. Тај члан Устава гласи: «У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава».
|
|
|
|
|
|