Опасна се игра завртела око Војводине. Немојмо се градити невешти, немојмо да се правимо да не разумемо шта се дешава. Динко Грухоњић, ХОС, НДИ, "Трећа војвођанска конвенција" и остали само раде свој посао.

Kључно питање јесте имају ли Србија и Република Српска довољно зрелости да проговоре о Јасеновцу, вероватно кључном догађају за објашњавање много чега о Србима у двадесетом веку.

Једини начин да сузбијемо тероризам (било би наивно ако бих рекла да му можемо стати на пут) јесте онај који подразумева да погледамо чудовиште у огледалу. Тренутно смо на раскршћу. На једном путоказу пише „Правда”, а на другом „Грађански рат”.

Видимо да се данас поново урушавају све институције као што је раније био случај све до доласка ДСС на чело Владе 2004. године. Ми сада као да поново улазимо у то време, а неодговорним деловањем Владе угрожавају се и старе институције као што су Црква и војска.

Чак и ако Обама и други светски лидери ураде све како треба, САД и глобална економија ушли су у тежак период. Питање није само колико дуго ће трајати рецесија, већ и како ће економија изгледати када из ње изађе.

Актуелна владајућа неприродна коалиција је протерана у сам угао ринга са све слабијим гардом да се одбрани од удараца. Последњи трзаји власти се препознају у својим куповинама опозиционих функционера и лидера.

Ми нисмо у позицији да правимо договоре, јер нисмо највећа странка већ осам година. Да није било нас, никад не би била формирана влада Коштунице и Тадића. Лично сам учествовао у посредовању између Томе Николића и Коштунице да та влада профункционише.

Усвајање буџета нас је на то подсетило, тек да немамо ни мало илузије на почетку нове године. Да имамо у виду да је сутра нови дан, када ће се наши политичари према нама понашати једнако лоше као и до сада.

За Србију је 2008. била година великих искушења, но она нису изазвала смутно стање. Косово је прогласило независност, одржани су председнички и парламентарни избори, одступила је стара влада, а и нову већ потресају крупни спорови, а спорови у власти овде никад нису безазлени.

Бебе су постале планетарни тренд – почело је са поплавом познатих трудница и мама у Холивуду, прелило се на домаће звездано небо, а преко ТВ-а и таблоида и у народ. Бити мама је модеран, пожељан животни стил, што сигурно утиче на одлуку просечне Српкиње о рађању.