Србија ће тужити Хрватску Међународном суду правде у Хагу за ратне злочине почињене у операцији „Олуја” 1995. године, саопштио је синоћ министар спољних послова Србије Вук Јеремић. Он је тиме одговорио на питање какве ће мере Србија предузети поводом јучерашње одлуке Међународног суда правде да се огласи надлежним за тужбу коју је Хрватска поднела против Србије за геноцид који је наводно почињен од 1991. до 1995. године.

„Хрватска није на адекватан начин одговорила на руку помирења коју јој је Србија у више наврата пружала и на наше напоре да оставимо прошлост иза себе и да се окренемо заједничкој европској будућности. Они су одбијали да се суоче са чињеницом да је 250.000 Срба етнички очишћено са простора Републике Хрватске. Овога пута ће то морати да учине пред Међународним судом правде. Дакле, Србија ће тужити Хрватску пред Међународним судом правде за ратне злочине почињене током деведесетих година да би се коначно установила истина. Хрватски званичници, колико сада чујемо, позивају на то да треба да се утврди истина. Слажемо се, нека се утврди истина, нека се ова ствар стави на суд историје и на суд правде и због тога ћемо им пружити прилику да одговоре на тужбу Србије за ратне злочине, за етничко чишћење почињено на територији Хрватске 1995. године”, рекао је Јеремић, гостујући синоћ у Дневнику Радио-телевизије Србије.

На питање да ли то води заоштравању односа двеју држава, он је одговорио да Србија жели најбоље односе са суседима и да ће наставити да чини све да би најбољи могући односи преовладали у региону.

„Наша заједничка будућност је европска будућност зарад које треба да се окренемо помирењу. Међутим, можда је ово и најбољи начин. Нека се утврди истина. Нека се коначно пред судом правде и пред судом историје успостави истина. Шта се догађало у току операције „Олуја”. Учинићемо све да наш случај буде адекватно представљен и представићемо га у контексту целог историјског догађања на овим просторима. Сагледаћемо сва догађања у току 20. века, догађања у току Другог светског рата, у току Независне државе Хрватске. Дакле, окренућемо се историји да бисмо утврдили истину ради заједничке будућности у Европској унији, закључио је Јеремић, коментаришући јучерашњу одлуку МСП.

Суд у Хагу није прихватио приговор Србије да није надлежан зато што у време подношења тужбе у јулу 1999. године тадашња Савезна Република Југославија није била чланица Уједињених нација (примљена је у новембру 2000. године) нити потписница Конвенције о геноциду. За овакву одлуку изјаснило се десет судија, док је седам било против. Одлуку је прочитала председница суда Розалин Хигинс, а читање одлуке трајало је пуна два сата.

Поступак пред највишим судом УН, после ове одлуке биће настављен разменом писаних аргумената о суштини хрватске тужбе, односно о томе да ли је у Хрватској почињен геноцид и да ли је Србија одговорна за то. Рокове за улагање поднесака, суд ће, како је најавила Хигинс, саопштити накнадно.

У одлуци се, између осталог, каже да и поред тога што је статус СРЈ у Уједињеним нацијама од 1992. до 2000. године био „нејасан”, из односа који је Србија имала према суду у вези са ранијим процесима, који су се пред њим водили, може се извући закључак да је прихватила његову надлежност.

Суд подсећа да је СРЈ декларацијом из априла 1992. године упућеном Генералној скупштини УН објавила да преузима све међународне обавезе СФРЈ произашле из чланства у међународним организацијама и конвенцијама, укључујући и Конвенцију о геноциду. Суд није уважио аргумент Србије да та декларација није усвојена, ни упућена у УН на правно ваљани начин, оцењујући да су државни органи СРЈ касније поступали у складу са њом. Стога је надлежност Међународног суда правде у поступцима покренутим од 1992. до 2000. године била јасно успостављена, каже се у одлуци коју је пренела Бета.

Требало би, међутим, подсетити да се исти овај суд 1999. године огласио ненадлежним за тужбу коју је против осам земаља НАТО-а поднела тадашња СР Југославија за геноцид и прекомерну употребу силе током бомбардовања. Ове земље су тада уложиле приговор да суд није надлежан, јер Југославија није 1999. године била чланица УН што је суд прихватио прогласивши се ненадлежним у том спору. Управо та одлука код заступника Србије подгревала је наду да би ту исту одлуку могао да донесе и у овом случају и тако уважи исте те аргументе које је сматрао оправданим у „случају НАТО”.

Реагујући на одлуку суда Тибор Варади, главни правни заступник Србије, каже у изјави за „Политику” да је његово уверење да је та одлука „ мање од правде”, односно да није на чврстим правним основама.

На питање како је суд исту аргументацију различито тумачио у два случаја, Варади каже су десеторица судија рекли да је тачно да је тако одлучено у ’случају НАТО’, али да постоји потреба за флексибилношћу.

„Мислим да то није пуна правда, а тако је мислило и седморо судија који су сматрали да суд није надлежан. Одлука није донета убедљивом већином, али је то ипак већина”, каже Варади.

Србија, такође, као приговор истакла је да предмет тужбе не могу бити догађаји пре 27. априла 1992. године када је формирана СР Југославија будући да тужена држава до тада није постојала. Суд је одлучио да се о овом приговору Србије расправља тек када спор почне.

„Наш аргумент је био да се не може разматрати одговорност некога ко у време дела није постојао. То је доста важно, јер се Вуковар десио пре тога, 1991. године. Суд је рекао да ће овај приговор разматрати тек када почне расправа о суштини спора. Хрвати су као контрааргумент износили то да је у спору са Босном већ одлучено да се Конвенција о геноциду може ретроактивно примењивати. Суд је међутим рекао да Хрватска није у праву, али је такође истакао да би за целовито разматрање нашег приговора требало располагати са више чињеница и зато је одлука о њему одложена”, објашњава Варади за наш лист.

Суд се, како каже, позивао на наше држање 1992. године јер је тадашња власт заговарала континуитет СРЈ са претходном државом СФРЈ.

„Требало би, међутим, имати на уму и да се цео свет, укључујући у првом реду и Хрватску, томе противио. То су они истакли и на расправи. Претпостављам да ће примедба везана за ово појавити у издвојеном мишљењу оних судија који нису гласали за одлуку”, објашњава Варади.

Суд је такође одлучио да до главне расправе остану отворени и захтеви Хрватске (на које је српски тим такође уложио процедуралне приговоре) да се Србија обавеже на кажњавање починилаца ратних злочина, утврђивање истине о несталима и повратак одузете културне баштине. Судија Хигинс је, међутим, подсетила да је у процесу по тужби БиХ против Србије за геноцид 2007. године Међународни суд правде пресудио да уништавање културног наслеђа не може бити облик геноцида.

Према Варадијевим речима Србија ће добити најмање годину дана да одговори на тужбу Хрватске. У том одговору биће изнета аргументација Србије о ономе што се дешавало на територијама које су Хрвати означили као подручја на којима је званични Београд починио геноцид над несрбима.

Политика