Ако би постојала сагласност кључних политичких странака да је уместо ''Европе без алтернативе'' сувереност Србије без алтернативе, онда јавна предузећа треба да остану у својству државних предузећа.

Међутим, најгоре је и даље пред нама. У наредних неколико месеци, макроекономске вести и извештаји о приходима и заради који стижу из целог света биће лошији него што се очекује.

Последња ствар коју би Србија смела себи да допусти је приватизација електропривреде. Уколико би држава изгубила власт над електроенергетким системом, не би могла рачунати на сопствену индустријску политику.

Не бринем се за владу и њене чланове, за њих вода није допрла ни до ногавица. Бринем се за оне којима је већ стигла до рамена, за обичне грађане, сељаке, пензионере. Свака озбиљна влада до сада би изашла са државном стратегијом за очување радних места.

Поносим се тиме што сам један од ретких новинара, па и политичара (мало сам проверавала), који је од првог до последњег објављеног слова прочитао уговор о концесији Хоргош-Пожега, и уговор са Фијатом и базични споразум са Русима. Уговор Хоргош-Пошега је најбољи.

У последњих седам година потрошња та која одржава америчку економију, као и економски мехур стабилних кредита. Цене су расле, инвестиције су омогућавале људима да извлаче новац од некретнина, нису морали да штеде за пензију зато што су вредности њихових кућа расле.

Инострана средства нису у довољној мери алоцирана у производњу која може обезбедити привредни раст. Спољни дуг Србије од 2000. до 2007. године растао је по просечној годишњој стопи од 13,5% изражено у доларима, док је просечно годишње повећање спољног дуга у еврима 6,22%.

Треба рећи да су сви капацитети РТБ-а технолошки запуштени, али и јавашлук, немар и крађа доприносе мрачној слици РТБ-а и Бора данас. Ово објашњава упадљиво одсуство значајних светских произвођача метала у досадашњим борским тендерима.

Неолиберални тржишни фундаментализам, према мишљењу Џозефа Штиглица, увек је био политичка доктрина која служи одређеним интересима. У иоле озбиљној економској теорији никада и није подржан, а „нема ни подлогу у историјском искуству“.

Душан Бајатовић, новопостављени генерални директор Србијагаса, стално је истицао да Гаспром има интерес за градњу Јужног тока. Но то и није главно питање – већ је главно питање да ли ће Русија то бити у стању.