Као најнапреднија еврорегија, Војводина има револуционарно нови облик власти, који чини изблансирана комбинација изабраних представника мањина и органа збора НВО, које се смењују по тачно утврђеном етничко-мањинско-етичком кључу.

У Србији данас постоје само две политике и само два озбиљна политичка питања: да ли ће бити усвојен антиуставан и антидржавни предлог статута Војводине – и да ли ће бити срушен гасни споразум са Русијом.

Медијска пропаганда јесте допринела паду радикала, али и да нема таквих медија, реч је о идеологији коју је прегазило време. То је била политика целог прошлог века, али Србији није донела ништа, а однела је многе животе.

Врло је лепа мисао Биљане Србљановић којом описује наше савремене политичаре: „...Живети је лепо. А живети лепо је најлепше.“ Ипак, можда би требало назрети и шта је то у савременој српској политици „тешко“. Тешко је признати грешку и борити се за правду.

Правно је ствар сада јасна: Међународни суд је надлежан. Тај суд, међутим, неће ријешити основни проблем: да се сватко суочи са својим властитим злочинима а да својим политикама државе омогуће и помирење и правду за преживјеле и жртве.

И тако ће генерација одрасла на црвеном шалу и црвеним марамама, која је стасавала на Прлету и Тихом, своје средње животно доба дочекати на сасвим супротним моралним позицијама од оних које су јој некад програмирали комесари у образовном систему.

Симптоматично је из политолингвистичког угла посматрања да је политичкој пропасти бивше Југославије претходила језичка дезинтеграција најговоренијег језика, а који је и симболички представљао културно јединство четири нације.

Генерални утисак је за нијансу слабији од прошлогодишње „Слободне зоне“, која је успоставила неке стандарде који ће тешко уопште бити поновљени, а поготово надмашени, чему у прилог говори и нешто мањи број посетилаца.

Социјални немири на Исланду могли би да буду весник онога што ће се дешавати у Европи, а нарочито у Средњој Европи и на Балкану, када последице кризе буду прешле из банака у бакалнице. Пад исландске круне је веома поучан.

Свет тоне у тешку глобалну економску стагнацију, вероватно најтежу за последњих четврт века какву свет можда није видео од Велике депресије. Ова криза је „дело Америке“ на више начина.

Српска елита је добрим делом у кризи, па је криза у којој се налази српски народ, пре свега криза његове елите. Нуклеус данашње српске елите је створен у време титоизма, понајвише на анационалном и чак антисрпском обрасцу и негативној селекцији.

Лако је војно интервенисати, али се није лако повући – то се види у Ираку, на Косову и у Босни. Јер, ако уследе убиства и насиље, интервенција је била погрешна.

Усмерена на провокативне политичке наступе Николе Самарџића, ни стручна, ни шира јавност није обратила довољно пажње на појављивање његове књиге „Други двадесети век“.

Приказ књиге: Душан Батаковић, Косово и Метохија: историја и идеологија, 2. допуњено издање, Београд, Чигоја штампа, 2007, 470 стр. 

Душан Батаковић одређује косовско питање као „најтежи балкански проблем“.